"Мамо, можам ли да имам уште малку време пред екран?"

Ако сте како повеќето родители, ова прашање ви предизвикува мешани чувства. Од една страна, екраните ги забавуваат децата; од друга, премногу пасивно гледање се поврзува со негативни последици врз вниманието, спиењето и учењето.

Но, што ако времето пред екран стане време за учење?

Тука доаѓаат интерактивните сликовници—претворајќи ги екраните во алатки за креативност, развој на јазикот и ангажман.


Проблемот со пасивното време пред екран 📺

Традиционалното време пред екран (ТВ, видеа, бескрајно скролување) е претежно пасивно. Истражувањата покажуваат дека:

  • Децата под 5 години кои премногу користат екрани често покажуваат доцнење во јазичниот развој [Madigan et al., 2019]
  • Пасивното изложување на медиуми се поврзува со намалено внимание и послаба извршна функција [Christakis et al., 2004]
  • Позадинската ТВ дури може да го намали интеракцијата и квалитетот на играта меѓу родител и дете [Schmidt & Anderson, 2007]

Проблемот не се екраните сами по себе—туку начинот на кој се користат.


Зошто интерактивниот раскажувачки пристап е различен 📚

За разлика од пасивното време пред екран, интерактивните дигитални сликовници ги вклучуваат децата активно:

  • Тие допираат, избираат и одговараат, правејќи ги учесници наместо набљудувачи
  • Тие слушаат зборови во значаен контекст, што го зајакнува вокабуларот [Takács et al., 2015]
  • Тие вежбаат наративни вештини со предвидување, прераскажување или обликување на исходот [Verhallen et al., 2006]
  • Често комбинираат текст, визуелно и аудио, поддржувајќи повеќе стилови на учење

Ова го прави интерактивното раскажување поблиску до активното читање со родител отколку до гледање видео.


Што вели науката 🧠

Истражувањата покажале:

  • Децата кои користат интерактивни сликовници покажуваат поголем раст на вокабуларот во споредба со оние изложени само на печатени книги или ТВ [Korat & Shamir, 2008]
  • Дијалошкото читање (кога децата помагаат во водењето на приказната) ја подобрува разбирањето и јазичните вештини [Whitehurst et al., 1988]
  • Персонализирани приказни според интересите ја зголемуваат мотивацијата и вниманието кај деца со потешкотии во читањето [Guthrie & Wigfield, 2000]

Накратко: кога децата активно се вклучени во раскажување приказни, тие не се само потрошувачи на содржина—туку учат преку неа.


Како да ја користите StoryBookly за попаметно време пред екран 🚀

Еве еден пристап поткрепен со истражувања за трансформирање на времето пред екран:

Чекор 1: Изберете содржина со значење Барајте интерактивни приказни наместо пасивни видеа.

Чекор 2: Читајте заедно кога е можно Заедничката употреба (родител + дете) ја зајакнува разбирањето и врската.

Чекор 3: Дозволете им на децата да ја водат приказната Прашајте ги што треба да се случи понатаму или како би се чувствувал ликот.

Чекор 4: Поврзете ја приказната со реалниот живот Поврзувањето на темите од приказната со секојдневните искуства го продлабочува учењето.


Заклучок 🌟

Екраните нема да исчезнат—но важно е како ги користиме. Заменувајќи го пасивното гледање со интерактивно раскажување приказни, родителите можат да го претворат времето пред екран во можност за јазичен развој, креативност и поврзување.

👉 Креирајте ја вашата прва AI сликовница со StoryBookly денес

Зашто најдоброто време пред екран не е за одвлекување на вниманието—туку за ангажирање.


Референци

[1] Madigan, S., Browne, D., Racine, N., Mori, C., & Tough, S. (2019). Association Between Screen Time and Children’s Performance on a Developmental Screening Test. JAMA Pediatrics. Прочитај студија

[2] Christakis, D. A., Zimmerman, F. J., DiGiuseppe, D. L., & McCarty, C. A. (2004). Early Television Exposure and Subsequent Attentional Problems in Children. Pediatrics. Прочитај студија

[3] Schmidt, M. E., & Anderson, D. R. (2007). The Impact of Television on Cognitive Development and Educational Achievement. In: Children and Electronic Media.

[4] Takács, Z. K., Swart, E. K., & Bus, A. G. (2015). Benefits and Pitfalls of Multimedia and Interactive Features in Technology-Enhanced Storybooks: A Meta-Analysis. Review of Educational Research. Прочитај студија

[5] Verhallen, M. J., Bus, A. G., & de Jong, M. T. (2006). The Promise of Multimedia Stories for Kindergarten Children at Risk. Journal of Educational Psychology. Прочитај студија

[6] Korat, O., & Shamir, A. (2008). The Educational Electronic Book as a Tool for Supporting Children’s Emergent Literacy in Low SES Families. Computers & Education.

[7] Whitehurst, G. J., Arnold, D. S., Epstein, J. N., et al. (1988). Accelerating Language Development Through Picture Book Reading. Developmental Psychology. Прочитај студија

[8] Guthrie, J. T., & Wigfield, A. (2000). Engagement and Motivation in Reading. In: Handbook of Reading Research. Прочитај резиме